јасенак

Браћо наша / и суседи драги / не бојимо се ковитлаца жарких / ни топузина / и горе пребацисмо преко / али нас боли рана / у души сама / где је истина / знана.

И да л` ко помену бога / и анђела назва именом правим / Арханђел одомаћени да л` уста / са шпанских минарета / да баци поглед до Владивостока / и окрајина света.

Да ли / истина је само реч / ил` кап једна у срцу / која тече. / Да ли игде одзвања / наш смех / ил` јече потмули / уздаси и вапаји / ко избушени мех.

И реците нам / браћо и суседи / драги / зар згрешисмо толико / ил` смо још млади / у колевци планете / која дрема / јер самилости / и сажаљења / у мору своме плаветном / нема.

Ево ми ћемо рећи / ми разумемо ваш / страх / слеђеност бол / и непријатеља нашег бес / ал` самокрес / где је самокрес / срца / и ропства нашег / бес.

Као светионик / као малено сунце / у помрчини / као уздах анђела / светли / и дише / демонским силама / у пркос.

И не само у ритама / испод дасака трулих / и столетних црва / већ и у одеждама царским / њише се / и зри / вечности мрва.

И док божанска сила / над тобом бди / љутиш се и зебеш / као трн / и док анђели над тобом /склапају свој вео / залудан је / твој смех /и живот чедан / и смео.

На раскршће си стала / као разбојник друмски / и раширила руке / стојте галије царске / ја овде венем / и жњем / од постојбине царске / до најезде турске.

Ал^, безбожне су лађе / и бродар без сна / електрон његовим билом тече / бајтови зла / ковитлају се и јече / и сотону мајком зову. / Подземље црнога сока / извор свој нађе / у помрчини ока.

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.co.yu и можете почети са блоговањем.