јасенак

Светионик

Као светионик / као малено сунце / у помрчини / као уздах анђела / светли / и дише / демонским силама / у пркос.

И не само у ритама / испод дасака трулих / и столетних црва / већ и у одеждама царским / њише се / и зри / вечности мрва.

И док божанска сила / над тобом бди / љутиш се и зебеш / као трн / и док анђели над тобом /склапају свој вео / залудан је / твој смех /и живот чедан / и смео.

На раскршће си стала / као разбојник друмски / и раширила руке / стојте галије царске / ја овде венем / и жњем / од постојбине царске / до најезде турске.

Ал^, безбожне су лађе / и бродар без сна / електрон његовим билом тече / бајтови зла / ковитлају се и јече / и сотону мајком зову. / Подземље црнога сока / извор свој нађе / у помрчини ока.